Mnogi su mišljenja da mozak u kasnim dvadesetim godinama polako počinje da usporava. Međutim, nova nemačka studija pokazuje da naši umovi ostaju „brzi“ sve do 60. godine.
Naime, istraživači sa Univerziteta „Heidelberg“ u Nemačkoj proučavali su podatke od skoro 1,2 miliona ljudi između 10 i 80 godina koji su bili podvrgnuti testiranju koje je prvestveno bilo namenjeno merenju rasne pristrasnosti.
Tokom testa, od učesnika istraživanja je zatraženo da stave slike i reči u kategorije, pritiskajući tastere na računaru da pokažu da li su lica crna ili bela, ili da odaberu da li su reči poput „ljubav“ ili „prljavo“ dobre ili loše.
Slično prethodnim studijama, istraživači su otkrili da je vreme odgovora ljudi brže od starosti od 10 do oko 20 godina, a zatim je počelo da se usporava.
Međutim, istraživači su utvrdili da brzina odgovora zapravo nije dokaz mentalne brzine osobe koje odgovara na pitanje, već da postoje i drugi faktori koje treba uzeti u obzir kao što je recimo opreznost pri izboru odgovora, za koju su podaci pokazali da se stalno povećavala nakon 18. godine.
Vodeći istraživač u studiji, Mischa von Krause, izjavio je za „HealthDay“ da je veća verovatnoća da će se ljudi, kako stare, više truditi da izbegnu greške. Takođe, njihove motoričke veštine se pogoršavaju s godinama, što dovodi do dužeg vremena za pritisak tastera u konkretnoj studiji.
Dakle, istraživači su koristili matematički model za procenu stvarne brzine obrade informacija učesnika, uzimajući u obzir ove promene u opreznosti i motoričkim veštinama.
Rezultati su pokazali da je brzina mentalne obrade zapravo rasla od 10. pa sve do 30. godine, da bi se na tom nivou zadržala sve do 60., nakon čega je krenula da opada.
Dakle, ljudi u 40-im i 50-im godinama nisu mentalno sporiji od mlađih odraslih. Oni su samo oprezniji i treba im više vremena da pritisnu tastere na računaru.
Von Krause je za „Guardian“ rekao da rezultati sugerišu da bi različiti ljudi mogli biti bolji u različitim zadacima u zavisnosti od njihove starosti.
„Postoje zadaci u stvarnom životu gde je ključno izbeći greške, kao što je recimo medicinska dijagnoza, dok je u drugim zadacima, kao što je izbegavanje prepreke na putu, brzina važnija“, dodao je on.